Пређи на садржај

Барбара Стил

С Википедије, слободне енциклопедије
Барбара Стил
Барбара Стил 1965. године
Лични подаци
Пуно имеБарбара Стил
Надимци„краљица вриска”
Датум рођења(1937-12-29)29. децембар 1937. (86 год.)
Место рођењаБеркенхед,  Енглеска, Уједињено Краљевство
Држављанствобританско
УниверзитетСорбона
Занимањеглумица, филмска продуценткиња
Породица
СупружнициЏејмс По (1969—1978)
ДецаЏонатан Џексон По
Рад
Активни период1958—садашњост
Жанровихорор
Битне улогеПринцеза Катја Вајда у Црној недељи
Елизабет Медина у филму Јама и клатно
Глорија Морин у филму Осам и по
Веза до IMDb-а

Барбара Стил (енгл. Barbara Steele; рођена 29. децембра 1937. у Беркенхеду, Чешир) енглеска је глумица и филмска продуценткиња. Због улога у бројним хорор филмовима током 1960-их постала је препознатљива као једна од првих „краљица вриска”.[1] Улога којом се пробила у хорор жанру је лик Асе и принцезе Катје Вајде у готичком хорору Марија Баве, Црна недеља (1960).

Тумачила је и једну од главних улога у италијанској драми Федерика Фелинија, Осам и по (1963). За улогу у мини-серији Рат и сећање добила је Награду Еми за ударне термине.

Након вишегодишње паузе, вратила се глуми главном улогом у хорору Соба лептира из 2012.

Године 2017. примљена је у Фангоријину хорор кућу славних и уз Линеу Квигли, Хедер Лангенкамп, Џејми Ли Кертис, Сигорни Вивер и Данијелу Харис постала једина глумица којој је то пошло за руком.[2]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Стил је рођена у Беркенхеду, у грофовији Чешир. Студирала је уметност на Универзитету у Лондону и Сорбони.[3] Била је удата за америчког сценаристу Џејмса Поа.[4] Венчали су се 1969. и развели девет година касније. Из брака са Поом, Барбара има сина Џонатана.

Каријера

[уреди | уреди извор]
Барбара Стил у филму Јама и клатно из 1961.

Стил је започела каријеру споредном улогом у комедији Хардија Кригера, Вољени нежења. После неколико мањих улога, добила је прилику да тумачи главног лика у италијанском хорору Марија Баве, Црна недеља (1960). Њен глумачки перформанс је наишао на мноштво позитивних критика и отворио јој пут ка новим улогама.[5] Наредне године, у пару са Винсентом Прајсом тумачила је главну улогу у хорору Роџера Кормана Јама и клатно, рађеном по истоименој причи Едгара Алана Поа.

Имала је једну од водећих улога у прослављеној комичној драми Федерика Фелинија, Осам и по (1963). Тумачила је главну протагонисткињу у Дугој коси смрти, која је постала хорор филм са највећом зарадом у 1964. години.[6]

До краја 1960-их, имала је главне улоге у још неколико хорора, међу којима се издвајају Љубавници из загробног живота (1965) и Проклетство гримизног олтара (1968), у ком јој је партнер био Кристофер Ли.

Током 1970-их најзначајније улоге имала је у телесном хорору Дејвида Кроненберга, Дрхтаји (1975) и у Пирани (1978) Џоа Дантеа.

У периоду 1980-их и 1990-их појављивала се само у мини-серијама, од којих јој је најважнија улога Елзе у Рату и сећању (1988), за коју је награђена Емијем за ударне термине.

Након више од 20 година паузе, вратила се глуми главном улогом у још једном хорору, Соба лептира (2012). Поред ње, у филму су глумиле и друге познате „краљице вриска”, као што су: Ерика Лирсен, Хедер Лангенкамп, Ејдријан Кинг и Камил Китон. Имала је споредну улогу у драми Изгубљена река (2014), која је премијерно приказана на Филмском фестивалу у Кану.

У анимираној ТВ серији Кеслванија (2020) позајмила је глас Миранди.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Барбаре Стил
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1959. Горе, доле Upstairs and Downstairs Мери
1960. Пламтећа звезда Flaming Star Розалин Пирс
1960. Црна недеља La maschera del demonio Аса Вајда, принцеза Катја Вајда [7]
1961. Алфред Хичкок представља Alfred Hitchcock Presents Филис ТВ серија
1961. Јама и клатно The Pit and the Pendulum Елизабет Бернард Медина [8]
1962. Ужасни доктор Хичкок The Horrible Dr. Hichcock Синтија [9][9]
1963. Осам и по 8½ Глорија Морин
1963. Дух Lo Spettro Маргарет [10]
1964. Дуга коса смрти I lunghi capelli della morte Хелен / Мери Карнштејн [10]
1965. Љубавници из загробног живота Amanti d'oltretomba Муријел [11]
1966. За љубав и злато L'armata Brancaleone Теодора [12][13]
1968. Проклетство гримизног олтара Curse of the Crimson Altar Лавинија Морли [14]
1975. Дрхтаји Shivers Бетс [15]
1978. Пирана Piranha др Менгерс [16]
1988. Рат и сећање War and Remembrance Елза Мекмахон мини-серија, Награда Еми за ударне термине
1991. Мрачне сенке Dark Shadows Џулија Хофман мини-серија
2012. Соба лептира The Butterfly Room Ен [17][18]
2014. Изгубљена река Lost River бака [19][20]
2020. Кеслванија Castlevania Миранда ТВ серија, глас

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (језик: енглески) „Barbara Steele: the accidental scream queen”. Гардијан. 21. јул 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. ^ (језик: енглески) „Barbara Steele — Awards”. IMDb. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ Frank 1982, стр. 175.
  4. ^ „Barbara Steele”. Британски филмски институт. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  5. ^ (језик: енглески) „Црна недеља”. www.nypl.org. 28. 10. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  6. ^ „The Long Hair of Death (1964)”. the-Википедија. 
  7. ^ Curti 2015, стр. 37.
  8. ^ „The Pit and the Pendulum”. American Film Institute. Архивирано из оригинала 3. 4. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ а б Curti 2015, стр. 68.
  10. ^ а б Curti 2015, стр. 124.
  11. ^ Curti 2015, стр. 143.
  12. ^ „Release”. Британски филмски институт. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  13. ^ „Cast”. Британски филмски институт. Архивирано из оригинала 3. 9. 2011. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  14. ^ „The Crimson Cult”. Амерички филмски институт. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  15. ^ „Parasite Murders”. Collections Canada. 12. 5. 2015. Приступљено 23. 4. 2020. 
  16. ^ „Piranha]”. Амерички филмски институт. Архивирано из оригинала 03. 4. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  17. ^ „Butterfly Room (The)”. BIFFF Official Website. Brussels International Fantasy Film Festival. Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г. 
  18. ^ Newman, Kim (12. 12. 2012). „The Butterfly Room”. Screen Daily. Приступљено 23. 4. 2020. 
  19. ^ „Lost River”. Кански филмски фестивал. Приступљено 23. 4. 2020. 
  20. ^ „Inside Ryan Gosling's 'Lost River' Premiere in Cannes (Photos)”. The Wrap. 20. 5. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барбара_Стил&oldid=28548511”